Dijaspori su “Vesti” svih ovih godina bile često i jedini objektivan prozor u svet i spona sa otadžbinom. Naši čitaoci su pravi barometar rada svih ovih 25 godina, a njihove pohvale najlepše priznanje za jubilej.

Jevrem Dimitrijević

Pariz, Francuska
– Surdulica je moj rodni grad, Bijaric mi nadomeštava rodnu grudu, u Parizu živim, a na “Vesti” sam navikao. Čak i kad sam u Bijaricu, na Atlantskom okeanu, u blizini Španije, tokom šest toplijih meseci, dogovorim se s prodavcem novina i on mi naručuje “Vesti”. Pročitam svaki tekst, svaki red. Ovako to ide kod mene: ja politiku, pa i našu politiku pročitam na internetu, a “Vesti” čitam zato što su izvanredne novine.

Ukoliko mi na kiosku ne ostave “Vesti”, a da nešto ne bih propustio, dešavalo se da telefoniram u Frankfurt u redakciju i oni mi pošalju željeni broj. Mnogo im hvala, izuzetno su profesionalni.

Uvek novinu počinjem sa poslednje strane, jer je sport na kraju. Sport je (a pratim francuske novine jer imam vremena, penzioner sam) najbolji deo “Vesti”, ništa ne propuštate, donosite rezultate iz Srbije (čak i iz moje Surdulice) i cele Evrope, od svih dnevnih novina, na tom planu se u “Vestim” najbolje informišem.

Druga stvar koja me privuče su ukrštenice. A razlog? Da ne zaboravim srpski. Volim i ona zrnca mudrosti, izvanredne stvari, i tu učim. Ili, Dogodilo se na današnji dan. Super je to podsećanje na istorijske datume. Vic obavezno pročitam, da se nasmejem.

Feljton je moja “bolna tačka”, pogotovo kad su istorijski.

Živeo sam u Nemačkoj, u Austriji, decenijama sam u Francuskoj, strane posvećene dijaspori me izuzetno interesuju.

Imam satelitski RTS, pa ne propuštam ni TV program, ali tu imam kritiku, program u realnosti ne odgovara uvek onom što je najavljeno. E, kako se tu iznerviram, jer se pripremim za nešto, a od toga ispade – ništa.

U “Vestima” čitam i Knjižaru, više puta sam kod vas kupovao knjige koje, stvarno, nisu skupe.

Obavezno, svakodnevno, sa “Vestima” provedem najmanje dva sata. Tim mojim “Vestima” želim beskonačno dug vek, “Vesti” na papiru 100 puta više volim od interneta.

Sve ovo je monolog Jevrema Dimitrijevića, od 1954. godine žitelja Francuske, fotografa, nekad studenta istorije, matematike, fizike, hemije, glumca u 15 francuskih filmovima, najvećeg poznavaoca životne priče Aleksandra Obrenovića i njegove Drage Mašin, a evo, potvrdio je – i poznavaoca naših “Vesti”.

Više kulture

Moj savet je: više kulture, Crne hronike manje. Ne pratim ta ubijanja, mučenja, silovanja žena i dece, mislim da pisanje o takvim idotima raspiruje maštu i rađa ideje kod potencijalnih i sličnih izgrednika.

Source :

O. Đ.

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime