U Grabovcu bismo još živeli u straćari

0

 

Penzija u izobilju: Slobodanka i Radomir

Iako su devizni penzioneri od 1999. godine, Radomir i Slobodanka Vučković iz Grabovca kod Svilajnca nisu se odjavili iz Pariza, u kome imaju dva stana u vlasništvu.

 

 

Ćerka i sin u Parizu

Slobodankina i Radomirova ćerka Nikolija sa sinovima Nemanjom i Stefanom i dalje živi u Parizu. Iako je radila kao medicinska sestra u bolnici na Zvezdari, ona je put Pariza otišla 1991. godine i našla posao u svojoj struci.
Njihov sin Dejan u Parizu živi od svoje desete godine. Oženjen je sa Olgom. Danas je vrlo uspešan preduzetnik i ima dve firme: jednu u Beogradu, a drugu u Parizu. Bavi se izgradnjom montažnih kuća i uvozom PVC stolarije.
– ao nam je što smo razdvojeni od svoje dece. Doduše, Dejan veoma često dolazi. Ali, kad se setimo bombardovanja i naše brige zbog ćerke Nikolije, drago nam je što je sada u sigurnoj zemlji i što naša, ali i njihova deca imaju zagarantovanu budućnost – zaključuje Slobodanka.

Pored toga, njihova ćerka Nikolija i sin Dejan žive tamo i oni ih redovno posećuju.

 

Vučkovići kažu da su naporno radili u tuđini, ali su zadovoljni, jer su stekli prilično bogatstvo, o kome bi u zavičaju mogli samo da sanjaju.

– Radili smo kao trgovci u svilajnačkoj firmi "8. oktobar". Sećam se da mi je poslednja plata bila 3.600 dinara, a u Parizu mi je prva plata bila 800 franaka. Moj suprug Radomir otišao je 1965. godine, a ja sam mu se pridružila već naredne godine. Bilo je to lepo vreme kada je bilo puno posla, tako da smo se odmah zaposlili i dobili papire – priča Slobodanka za "Vesti".

Radomir je najpre radio u fabrici kafe "L mizon di kafe", a Slobodanka u fabrici za izradu pumpi za sve vrste vozila. Nakon nekoliko godina i Radomir se zaposlio u istoj fabrici. Potom su 1980. godine otvorili vlastitu konfekcijsku firmu.

– Počeli smo samo sa plisiranim suknjama. Posla je bilo toliko da smo zaposlili desetak radnika. Kasnije smo počeli da montiramo kompletne suknje, a onda da izrađujemo i haljine i ostalu konfekciju. Radili smo za jednu parisku kuću. Firmu smo zatvorili 1995. godine kada je Slobodanka otišla u penziju, a ja sam još pet godina radio u jednoj firmi dok nisam stekao uslov za penziju- kaže Radomir.

Iako su jedino slobodno vreme imali od nedelje u 15 časova do ponedeljka u sedam kada im je već započinjao novi radni dan, Vučkovići su zadovoljni što su dobro zarađivali.

– Pored stanova u Parizu, kupili smo kuću u Beogradu, menjali smo automobile. Dvadeset godina smo odlazili na letovanje u Igalo. Da smo ostali ovde, nikada ne bismo mogli tako da živimo – ističe Radomir.

– A sada dva puta godišnje idemo u banju. To ne bismo mogli da priuštimo da nismo radili u inostranstvu. Da nismo otišli, imali bismo samo staru kuću, koju smo odavno srušili da bismo napravili novu – dodaje Slobodanka dok nam pokazuje sa ukusom opremljenu kuću u kojoj za svakog, pa i za najmlađe, postoji lep kutak.

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime