EPA
Srbija je 1999. bombardovana 78 dana

Srbi masovno imaju – kosovsko opredeljenje. Kosovo ih opredeljuje nacionalno, državotvorno i duhovno. U glavama mnogih, učvršćena je misao prošlosti. To je majdan po kome se stalno kopa, odatle je proizašla i mera posrtanja, ali ne i postojanja.

Kosovo nije samo pitanje postojanja teritorije, ono je, pre, odbrana duha. Kosovo polje je za najviše Srba sveto, oni su njegovo busenje prenosili do krševite Dalmatinske Zagore. Crkva Gračanica nosi se u srcu i postala je simbol srpske dijaspore. Otud i sasvim realno sagledavanje današnjih generacija, koje izražava živi književnik, i po kome ima mali broj Srba koji bi rado otišli da žive u Kosovu Polju, ali ih je dosta koji bi “poginuli za Kosovo Polje”, piše Đuro Zagorac u knjizi “Slobodan Milošević – lične, političke i sudske drame”.

Gađanje centralnog kompjutera

– Kako Srbima preoteti Kosovo? Jači od njih to su ostvarili. U poslednjih hiljadu godina, njime su duže upravljali tuđinci, nego oni sami. I upravo u vremenu kad su bili izgnani i poniženi, sa još većim užitkom su obogaćivali legendu o Kosovu i njome se hranili.

Koliko su najnovija događanja s Kosovom samo ponavljanja starih istorijskih grešaka? Ili se možda zasnivaju na novoj strategiji, da je važno Srbe oterati s Kosova, ali još važnije isterati im taj “zao duh”, gađati ih u “centralni kompjuter”, razoriti im Gazimestan?

Oni koji osećaju tu pogubnost, strah crpe u dugoročnoj strategiji jedine sile, novog gospodara sveta. I u Kongresu SAD proklamovana je koncepcija koja krči put globalizaciji, koncepcija “industrije zaborava”.

Zapadni moćnici naumili su da kroz industriju zaborava ponište sve “gluposti” iz prošlosti, među kojima su i – promišljanja, filozofiranja, napisana istorija, stvaralaštvo u umetnosti. Duh i promišljanja, duhovnost, smatraju moćnici, treba onemogućiti, i u novim komunikacijama pretvoriti samo u – broj. Sve što je bilo, sve više postaje “ništa”.

Na redu je automatska obrada znanja, kao poslednji izum “industrije zaborava”. Kosovo kao “virus” u srpskoj glavi, mora se izolovati i odstraniti putem “industrije zaborava”, a kad postane samo broj, iščeznuće i kosovski duhovni nagon. Ova fantastika već kuca na mozak. Ko će pobediti u dvoboju “duha i broja”?

A Kosovo je bilo velika mora Slobodana Miloševića.

Slobodan Milošević

Zatvor umesto carstva nebeskog

Jedna neprospavana noć u Kosovu Polju učinila ga je slavnim, u politici je bio vođen kosovskim duhom. On ga nije odveo u “carstvo nebesko”, ali jeste u zatvorske odaje, piše Zagorac. Ostalo mu je dosta vremena za razmišljanje, da preispituje i sam sobi otkriva greške. Utehu može naći, ali kao državnik rešenje nije mogao da nađe. Nisu ga pronašli ni oni pre njega, a neće dugo ni oni posle njega.

Niko nije doprineo prosperitetu albanske nacionalnosti kao Jugoslavija u vreme Josipa Broza. Još dok je on bio živ, dva puta su se hvatali oružja, a čim je Tito umro (nije se ni ohladio), Albanci su se 1981. pobunili tako žestoko, da su njegovi naslednici to morali da proglase za – kontrarevoluciju.

Broz je pao u očima brojnih Srba i zbog Kosova. Mnogim državnicima, vojskovođama, stvaraocima… na kraju je zagorčala život jedna od izgubljenih kosovskih bitaka. I novo-staro pitanje: može li se, kad i kako, povratiti Kosovo?

Odgovarali su mnogi, među kojima i Henri Kisindžer, bivši američki sekretar i dugo vodeći analitičar za svetska žarišta.

– Srpski suverenitet – tvrdi Kisindžer – može jedino da se ostvari, povrati, krvavom srpskom intervencijom.

Kosovo i Metohija se još vode kao “integralni” delovi Srbije. Imaju Srbi i mogućnost da proklinju vođu i vođice, da im sude.

Žrtve rata bez dodira

NATO bombardovanje je počelo.

Predsednik SAD Bil Klinton obavestio je naciju i svet da je izdao naređenje da može da krene oružani napad na SRJ, zapravo – Srbiju. Dejstva su započela u večernjim satima, u sredu, 24. marta 1999. godine, i trajala su 78 dana i noći.

Bio je to, ako je verovati statističarima, četrnaest hiljada i dvesta pedeset prvi rat do tada registrovan u svetu. Svi su oni imali za cilj osvajanje-branjenje teritorija i uništavanje naroda, neprijateljske žive sile. Ginuli su akteri – ratnici, ali i nevini narodi.

NATO bombardovanje je jedinstvena ratna operacija, vođena bez “dodira” s neprijateljem, njegovom vojskom i teritorijom. NATO napadač je, tražeći moralno opravdanje za razaranja civilnih objekata i brojne žrtve na srpskoj strani (oko dve hiljade poginulih, među kojima i osamdeset i jedno dete), proglasio kolateralnom štetom.

Po važećem međunarodnom pravu, napadači, SAD plus NATO, nisu imali pravo da oružano napadnu jednu suverenu državu, članicu Ujedinjenih nacija.

Napadač je ostvario svoj cilj, zaštitio je Albance i omogućio im “revanš”, da izvrše genocid nad Srbima (i Romima pride). Na kraju su i “zamoljeni” da zaposednu Kosovo! A šta je ostalo napadnutom-poraženom?

Uz ljudske žrtve, Srbiji su razorene su mu komunikacije i brojni vitalni objekti (napadač je sračunao da je šteta bila vredna trideset milijardi dolara), dobio desetine hiljada izbeglica. ostala mu je uteha, obezbedio je da bude pominjan u istoriji ratova. Od odmazde nad Srbima otpočela je nova era ratovanja, “bez dodira”.

Srpske zablude

Neki su pominjali da su ovde bili ugroženi i američki “nacionalni interesi”. A koji?

Koliko se zna, američki turisti nisu pokazali interesovanje za turistička putovanja, da kao lovci jure divljač po prokletijama, konstatuje novinar i publicista Đuro Zagorac.

Sukobi na Kosovu su dugo tinjali i mnoge je to mamilo, da javno i tajno “treniraju” i da sve to opet teži glavnom cilju. a on je da se miniraju odnosi SRJ i Rusije. Samo pominjanje Rusije obezbeđuje preko parlamenata na Zapadu, vladama, neograničena finansijska i svaka druga sredstva. Svima se žurilo da se svaki ruski uticaj što pre potisne iz Evrope, a godinama stvarani negativni imidž prema Srbima i Srbiji dodatno je to podsticao. Preko prisustva ruskog vojnog kontingenta na Kosovu, Zapad je obezbedio i njihovu podršku za svoj plan, a Srbima ostavio da još požive u zabludi.

Određeni analitičari na Zapadu, ali i neki naši otkrili su i da je već gotov američki projekat transbalkanskog naftovoda, od zemalja, kaspijskog basena do albanske luke Valone, osnovni uzrok tragične krize i oružanog kažnjavanja SRJ.

Sutra – Slobodan Milošević – lične i političke drame (17): Dejtonska obmana

 

Source :

Nada S. Jakšić

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime