Malo Beograđana zna da su naučnici Instituta Mihajlo Pupin prvi u svetskoj istoriji konstruisali pretke robota i da se oni danas mogu videti u Muzeju nauke i tehnike, u Skender-begovoj 51.

Stalna postavka Muzeja Nauke i tehnike u glavnoj zgradi, u Skender-begovoj 51 nedaleko od centra Beograda, podeljena je u nekoliko celina: točak – mašina – motor, komunikacija, čovek i tehnika, mera i broj.

Na stalnoj postavci, koja prikazuje više segmenata tehnološkog napretka kod nas, izloženo je više od 400 predmeta, a posetioci mogu da saznaju nešto više o starim tehnologijama i razvoju elektrifikacije u Srbiji, kao i o tome kako se i kuda plovilo parnim brodovima, kako se štampalo bez štampača, kako su izgledali prvi kompjuteri domaće proizvodnje ili zbog čega je Teslin asinhroni motor revolucionarni izum.

Ipak, ono što zna celokupna svetska nauka – da su naučnici Instituta Mihajlo Pupin prvi u istoriji konstruisali pretke robota, malo Beograđana zna, a još manje da se oni upravo mogu videti u Muzeju nauke i tehnike.

Pored svega toga postoji deo i za najmlađe posetioce, Galerija igračaka, gde je izloženo oko 150 eksponata  – igračaka sa početka XX veka, pa do sedameseteih godina prošlog veka: lutke, automobili, kolica za bebe, muzičke kutije, plišane igračke…

Iako je malo prostora da se opiše jedinstveno iskustvo koje Muzej nauke i tehnike pruža, za vas smo izdvojili samo neke od najistaknutijih eksponata iz stalne postavke:

Profesori Rajko Tomović i Milan Rakić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu započeli su 1963. godine pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira. Njih dvojica su na Institutu „Mihajlo Pupin” konstruisali model prve na svetu protetičke robotske šake na eksterno napajanje (pokretao ju je motor jednosmerne struje).

Šaka je imala pet prstiju, mioelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu. Mogla je da izvede dve osnovne radnje: stiskanje u pesnicu i skupljanje sa ispruženim prstima. Ovaj model multifunkcionalne spoljašnje ručne proteze poznat je u svetu kao „Beogradska šaka“. Kasnije će nastati nove verzije, a na šaci će se istraživati i prva primena senzora u robotici. Robotska šaka nije korišćena u medicinske svrhe, ali je upotrebljavana za istraživanja koja će uticati na dalji razvoj robotskih ruku u svetu.

Source :

Vestionline, nationalgeographic.rs

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime