Prof. dr Marko Bumbaširević

0
youtube.com / kurir

Kao i svaka nesreća koja se ipak na kraju dobro završi, i udes koji je zadesio novinarku Deu Đorđević ima svog junaka. To je profesor dr Marko Bumbaširević (65). Zahvaljujući ovom svetski poznatom i priznatom mikrohirurugu, mladoj voditeljki TV Pink spasena je ruka. Za nas laike, povezati krvne sudove, nerve i šta još ne s otkinute ruke je naučna fantastika, ali za dr Bumbaširevića to je jedna od stotine operacija koje je poslednjih decenija uradio. Da je lako – nije, da ne može svako – ne može.

Možda i zato u Srbiji ima tek dvadesetak mikrohirurga, ali i tako malobrojni oni spadaju u evropski, a dr Bumbaširević u sam svetski vrh. Da nije tako, ne bi upravo ovaj rođeni Beograđanin bio na čelu Evropske federacije mikrohirurških udruženja.

I mada je sa takvim stručnim renomeom odavno mogao da bira operacionu salu na bogatom Zapadu, on je ostao u Srbiji. Kada ga ovih dana novinari saleću s laskavim pitanjima i konstatacijama, dr Bumbaširević pokazuje nesvakidašnju skromnost za lekara. Obavezno ispravi kolege kad ga imenuju kao osnivača mikrohirurgije u Srbiji. To je, kaže, dr Milan Stevanović, koji je već godinama radi u Los Anđelesu, a on je bio u njegovom prvom timu tih osamdesetih godina prošlog veka, kada su osvajali znanja iz nove grane medicine.

Mlađi sin akademika Živojina Bumbaširević, dugogodišnjeg direktora Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, išao je stazom porodične tradicije. Završio je medicinu, baš kao i njegov stariji brat akademik Vladimir, doskora rektor Beogradskog univerziteta.

Član je Krunskog saveta i dopisni član SANU. Sa suprugom Ljiljanom, takođe lekarkom, ima dvoje usvojene dece. Sin Vojislav je završio medicinu, a ćerka Ana ekonomiju.

U porodici Bumbaširević uvek je bilo životinja. Doskora su imali dva francuska buldoga, ali je letos zbog starosti uginuo Tasa, pa doktora komšije u Profesorskoj koloniji sada sreću dok šeta buldoga Đuru. Ljubav prema životinjama i lekarsku požrtvovanost objedinio je volontiranjem u beogradskom Zoološkom vrtu, gde je još dok je vrtom upravljao njegov prijatelj, pokojni Vuk Bojović, veštim hirurškim rukama spasavao živote nedužnih stvorenja.

Na njegovo ime odreaguju na desetine ljudi po društvenim mrežama. Gotovo svaki kosac po Šumadiji koji je imao nesreću da mu se šaka iseče ili je „smrska“ kombajn, mogao je samom Bogu da zahvali ako je imao sreću da ga operiše dr Bumbaširević.

I svi ti njegovi pacijenti imaju samo reči hvale, od toga da je uvek nasmejan, pristupačan, do nesporne stručnosti i profesionalnosti. Jedan kolega priča nam kako je doktor Marko spasao ruku njegovom sinu. Operacija je trajala sedam sati, ali to je i neki prosek ovih složenih hirurških zahvata. A kako je to izgledalo? Skinuo je fibulu sa noge, stavio na mesto gde je ručna kost bila prosto „pojedena“, povezao nerve i uspeo u onome što ni kolege sa zapada nisu verovale – da sačuva mobilnost ručnog zgloba. Zbog ovog uspeha je od preciznih Japanaca dobio posebno priznanje.

U osiromašenom i kadrovski deficitarnom srpskom zdravstvu dr Marko Bumbaširević je svetla tačka koje se, kako to obično biva, setimo tek kada se nekom poznatom desi nesreća.

Source :

J. Arsenović

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime