Vajolet Džesop je od malih nogu imala ludu sreću. Rođena 1887. u Argentini, u braku irskih imgiranata, bila je prva od devetoro dece, od koje je samo šestoro preživelo. U detinjstvu je obolela od tuberkuloze i lekari su joj davali nekoliko meseci života. Vajolet se, međutim, izborila s bolešću i dočekala duboku starost.

Kada joj je otac umro, porodica se vratila u Veliku Britaniju. Majka se zaposlila kao stjuardesa na brodu britanske Kraljevske pošte, a Vajolet je pohađala manastirsku školu. Kada se majčino zdravlje pogoršalo, napustila je školu i sama postala stjuardesa.

Prvi brodolom

Nije joj bilo lako da nađe posao. Imala je samo 21 godinu, a žene koje su početkom 20. veka radile na brodovima bile su uglavnom sredovečne. Poslodavci su smatrali da će imati teškoća s posadom i putnicima zato što je bila mlada i lepa. Dok je radila na različitim brodovima, nudili su joj brak najmanje tri puta, a jedan od prosaca je bio veoma bogati putnik prve klase.

Prvi posao je dobila 1908, na brodu “Orinoko” u vlasništvu britanske Kraljevske pošte.

Godine 1919. počela je da radi kao stjuardesa na brodu “RMS Olimpik”, kompanije “Vajt star”. Bio je to luksuzan i najveći putnički brod u to vreme. Uprkos dugom radnom vremenu i maloj plati (koja odgovara današnjem iznosu od 200 funti mesečno), uživala je u radu na ogromnom brodu.

Radila je i 20. septembra 2011, kada je “Olimpik” isplovio iz Sauthemptona i sudario se s britanskim ratnim brodom “HMS Hok”. Nije bilo žrtava, i uprkos šteti, brod se vratio u luku.

Sa Titanika spasla bebu

Desetog aprila 1912. ukrcala se na “RMS Titanik”. Imala je 25 godina. Četiri dana kasnije, 14. aprila, brod je udario u ledeni breg u severnom Atlantiku i dva sata kasnije potonuo. Posle kobnog sudara Vajolet je pomagala ženama i deci da se ukrcaju u čamce za spasavanje. Ona sama se ukrcala u 16. čamac i dali su joj bebu u naručje. Posle osam sati spasla ih je “Karpatija”, a beba je vraćena majci.

Olimpik i Titanik

U svojim memoarima, Vajolet je zapisala:

“Pozvali su me na palubu. Putnici su mirno šetali naokolo. Stajala sam pored pregrade s drugim stjuardesama i posmatrala žene kako se privijaju uz muževe pre nego što će se s decom ukrcati u čamce. Posle izvesnog vremena, oficir nam je naredio da uđemo u čamac kako bismo pokazale nekim ženama da je bezbedno.”

U Drugom svetskom ratu Vajolet je bila u službi Crvenog krsta Velike Britanije. Dvadeset prvog novembra 1916. bila je na brodu “HMHS Britanik” kompanije “Vajt star”, pretvorenom u bolnicu, kada je potonuo u Egejskom moru zbog eksplozije. Brod je nestao u talasima posle 57 minuta i stradalo je 30 ljudi. Vlasti su spekulisale da je brod pogodio torpedo ili da je udario u minu koju su postavili Nemci.

Vajolet se i ovoga puta izvukla. Preskočila je ogradu i umalo je nisu samleli propeleri koji su virili iz vode i još su se okretali. Udarila je glavom u kobilicu i verovatno bi nastradala da je nisu spasli putnici iz drugog čamca za spasavanje.
Ovoga puta je zgrabila četkicu za zube pre nego što je skočila u more, jer se setila koliko joj je nedostajala nakon što je “Titanik” potonuo. Kasnije je u šali govorila da je preživela samo zahvaljujući gustoj kosi, koja je amortizovala udarac.
Source :

Vestionline, blic.rs

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime