commons.wikimedia.org/Branko Belić

Književnica, slavni romansijer, bajkopisac, esejista i prevodilac Grozdana Olujić preminula je u 85. godini u Beogradu, saopštilo je sinoć Udruženje za kulturu, umetnost I međunarodnu saradnju “Adligat”.

Grozdana Oluijić rođena je 1934. u Erdeviku, gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je i magistrirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Prvi roman, “Izlet u nebo”, objavila je 1958, a usledili su “Glasam za ljubav” (1963), “Ne budi zaspale pse” (1964), “Divlje seme” (1967), “Glasovi u vetru” i “Preživeti do sutra” (2017).
Objavila je i zbirke bajki “Sedefna ruža i druge bajke”, “Nebeska reka i druge bajke”, “Kamen koji je leteo”, “Snežni cvet”, “Jastuk koji je pamtio snove” i roman bajku “Zvezdane lutalice”.

Olujić je decenijama zastupljena u domaćoj lektiri za osnovce, ali i u lektiri za studente komparativne književnosti na nekoliko američkih  univerziteta.

Zbog visokih umetničkih dometa proglašena je počasnim  građaninom Osla i nosilac je danskog Viteškog ordena Daneborg.

Većina njenih kratkih priča iz zbirke “Afrička ljubičica”  uvrštene su u antologije širom sveta (u Nemačkoj, Izraelu, Rusiji, Indiji,  Engleskoj, Americi, Francuskoj), a priča “Igra” nagrađena je na  Konkursu za najbolju svetsku kratku priču u Nemačkoj.

Pored najvažnijih domaćih nagrada – tri nagrade Zmajevih dečjih igara, priznanja “Politikinog zabavnika”, “Mlado  pokolenje2, “Zlatni  leptir”, “Stara  maslina”, NIN-ova nagrada, “Bora Stanković” za celokupno delo, Grozdana Olujić dobila je i nagradu Svetske akademije za umetnost i kulturu (World Academy for  Art and Culture, USA).

Knjige su joj prevedene na 36 jezika.

Predajući  joj Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije 2004. godine, tadašnji predsednik Slobodan Rakitić je istakao da  je  književno delo Grozdane Olujić od izuzetnog značaja za srpsku  kulturu i “baština srpskog naciona”.

Bila je članica Udruženja književnika Srbije i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” kojem je poklonila svoju biblioteku.

Ova dva udruženja pokrenula su, kako stoji u saopštenju, inicijativu da slavna književnica bude sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Source :

Vestionline

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime