Najnovija istraživanja Sahare dovela su do fascinantnih podataka, koji bi mogli potpuno da promene dosadašnje znanje o istoriji civilizacije. Naime, egipatska kultura starija je nego što se do sada mislilo, a novi dokazi iz dana u dan izranjaju iz naslaga peska.

Na sfingi i zidovima jarka oko nje 1990. godne otkriveni su brojni tragovi erozije od vode. Klimatolozi smatraju da je poslednje kišno razdoblje u dolini Nila trajalo od 10000. do 5000. godina p.n.e., te da je sfinga morala nastati u to vreme. Na osnovu brojnih istraživanja, procenjeno je da je kip nastao između 5000. i 7000. godine p.n.e, a možda i ranije

Mada je geografski odavno istražena, Sahara, najveća pustinja na Zemlji, još uvek čuva mnoge tajne. U svojoj klimatskoj istoriji ona je više puta menjala izgled, od zelenog pojasa do pustinje, pa je u nekim periodima bila pogodna za život ljudi. U novije vreme, zahvaljujući trudu brojnih arheologa, ispod “mora” peska, malo-malo, izranjaju fragmenti velikog mozaika koji će korenito promeniti naše znanje o istoriji ljudske civilizacije.

Jedan od tih kamenčića koji grade novi mozaik prošlosti jeste i čuvena sfinga u Gizi, na samom obodu Sahare, u neposrednoj blizini još čuvenijih velikih egipatskih piramida. Ta džinovska figura lava sa ljudskim licem u ležećem položaju, dugačka 73, a visoka 20 metara, najveći je kip koji su ikad napravile ljudske ruke. Oko nje leži pravougaoni jarak, iskopan u kamenu, koji je otvorio novo poglavlje u odgonetanju tajni ovog širom sveta poznatog kipa…

Source :

Vestionline, magicnazona

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime