Nemačka: 25 godina od pada Berlinskog zida

0

Pad Berlinskog zida: 25 godina kasnije sačuvano još oko 3 km zida koji je nekada prolazio kroz grad dužinom od 155 km
 

Beli svetleći baloni koji obeležavaju rutu kojom je nekada prolazio zid koji je delio Nemačku na dva dela biće pušteni što će simbolično označavati njegov nestanak.

 

Merkelovoj će se pridružiti nekadašnji vođa sindikata Poljske Leh Valensa, kao i bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov.

 

Sat posle ponoći, 13. avgusta 1961, Istočna Nemačka je zapečatila granicu između istočnog dela Berlina, koji su kontrolisali Sovjeti, i zapadnog dela, pod upravom saveznika. U narednih nekoliko nedelja, radnici su podigli 155 kilometara dugu barijeru, koja je okruživala Zapadni Berlin.

 

Mnogi poginuli u pokušaju da pređu zid

Najmanje 136 ljudi, uključujući i nekoliko dece, poginulo je u pokušaju da pređe zid, prema Potsdamskom centru za istorijska istraživanja. Neke su ubili graničari Istočne Nemačke, a drugi su se udavili u hladnoj vodi obližnje reke Špreje. Jedan od poslednjih koji je izgubio život bio je Kris Gefroj, 20-godišnjak koji je ustreljen devet meseci pre pada zida. Mnoga mesta na kojima su ljudi ginuli u pokušaju da pređu zid i domognu se Zapadne Nemačke sada su obeležena posebnim oznakama.

Sam zid, visok 3,6 metara, bio je spoljni deo snažno utvrđenog pojasa koji su činili i bodljikava žica, metalna ograda, čuvarske kule, skriveni alarmi i psi čuvari.

Komunistički lider Valter Ulbriht nazvao ga je "antifašističkim zaštitinim zidom", iako je u realnosti njegova svrha bila da zaustavi ljude da odu na Zapad.

 

Uprkos opasnoj prepreci, i zaprećenoj teškoj kazni ukoliko budu uhvaćeni, hiljade ljudi je pokušalo da pobegne kroz tunele ispod zida, preko njega ili preplivavajući reku pored njega.

 

Mnogi su iskoristili prednost razgranate berlinske kanalizacione mreže i podzemne železnice. Drugi su koristili lažne pasoše, pravljene za Zapadne Nemce, kojima je bilo dozvoljeno da posete Istočni Berlin.

 

Neki su prokopali vlastite tunele, često uz pomoć ljudi sa druge strane. U jednom slučaju, cela porodica je pobegla koristeći tramvaj koji su sami napravili.

 

Tokom 28-godišnjeg postojanja, Berlinski zid je služio kao simbol komunističke represije. Zapadni lideri, uključujući i američkog predsednika Džona Kenedija, često bi posetili Zid, kada su bili u Berlinu. Zlokobna, siva betonska barijera bila je u pozadini poziva tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana lideru Sovjetskog Saveza Mihailu Gorbačovu da "sruši taj zid".

 

Simbol težnje za slobodom

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je danas na obelažavanju 25 godišnjice pada Berlinskog zida da je taj događaj primer težnje ljudi za slobodom i odala počest onima koji su pomogli rušenje zida koji 28 godina bio simbol Hladnog rata.

"Pad Berlinskog zida nam je pokazao da se snovi mogu ostvariti", rekla je Merkel na Memorijalu Berlinskog zida u ulici Bernauer i poručila da "ništa ne mora ostati onako kako je, bez obzira koliko su velike prepreke".

Merkel je rekla da je 9. novembar značajan datum u nemačkoj istoriji i zato su na taj dan 1938. nacisti u "Kristalnoj noći" izvršili masovan pogrom Jevreja.
"To je bio početak ubistva miliona", rekla je Merkel dodajući da 9. novembra svake godine ne oseća samo radost već i odgovornost kojom je istorija opteretila Nemce.

 

Gorbačov je kasnije tvrdio da nije uzeo za ozbiljno taj dramatičan poziv, nazvavši ga "predstavom" nekadašnjeg holivudskog glumca. Ali Reganov govor, kao i čuvena Kenedijeva izjava da sebe smatra Berlincem, pomogli su da se održi moral u zapadnom delu grada.

 

I Papa Franja obeležio godišnjicu

Papa Franja pozdravio je u nedelju ulogu pape Jovana Pavla II u padu Belrinskog zida i pozvao ljude da grade mostove među sobom otvarajući svoja srca.

Uveče, 9. novembra 1989, zapadno-nemačka televizija emitovala je vest da su komunističke vlasti odlučile da ukinu zabranu putovanja i dozvole Istočnim Nemcima da putuju manje-više slobodno.

 

Čim je to objavljeno, hiljade Istočnih Berlinaca pohrlilo je u Zapadni Berlin, da proslave slobodu sa svojim sunarodnicima.

 

Nekoliko meseci posle toga došlo je do sloma komunističkog režima. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile su se ponovo 3. oktobra 1990.
 

Rušenje zida 1989. godine postalo je moćan simbol kraja hladnog rata, podseća BBC.

 

Zid je prolazio Berlinom u dužini od 155 kilometara, ali danas se može videti još oko tri kilometra koliko je sačuvano.

 

Više od milion posetilaca došlo je u Berlin ovog vikenda da prisustvuje svečanostima, koje su počele 7. novembra naveče, a koje će kulminirati danas na Brandenburškoj kapiji.

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime