Napraviće nam “zabranjeni grad”

0

 


 

BEOGRAD – Više od 6.000 stanova, najveći tržni centar u regionu i kula visoka 210 metara – ovo je samo deo planova za "Beograd na vodi", projekat zbog kojeg je gradska vlast nedavno promenila Generalni urbanistički plan (GUP), ne bi li izašla u susret potencijalnom investitoru, kompaniji "Igl hils" iz Ujedinjenih arapskih emirata. Iako premijer Srbije Aleksandar Vučić obećava da će u ovom stambeno-poslovnom kompleksu naseliti i zaposliti armiju ljudi, neki stručnjaci strahuju da bi ovaj prostor mogao ostati pust. Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd", koja se protivi projektu Beograd na vodi, organizovala je debatu "Ispod površine "Beograda na vodi ", o posledicama ovog projekta. U punoj sali Centra za kulturnu dekontaminaciju stručnjaci iz različitih oblasti govorili su o spornim urbanističkim rešenjima, procedurama, budžetskim troškovima i problemima nastalim zbog podilaženja vlasti privatnom investitoru.
X Goran Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, izvodi neveselu računicu: – Ovde se priča o ceni od 3.000 evra po kvadratu, a stanovi će imati u proseku 140 kvadrata. To je oko 400.000 evra po stanu. To očigledno nije namenjeno ovdašnjem življu, ili je za oko dva posto stanovništva koje to sebi može da priušti. Pa to bi bio grad duhova!. Ti ljudi koji bi to mogli da kupe, ne bi stanovali ovde, eventualno bi došli možda na koju nedelju. To je, dakle, jedna velika kocka, kao i svaka špekulacija. Ali, špekulacija od tih nekih cetiri, pet milijardi; da kažemo, Vučićev gambit. Ko će da plaća njegove kockarske dugove ako to ne uspe? Mi nemamo nikakvu garanciju da to može da uspe – kaže Milićević. Mada je "Beograd na vodi" označen kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i glavni grad, iz njegovog nacrta se ne vidi u čemu je taj značaj, kaže sociolog Ksenija Petovar, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. – Iz samog plana se vidi da je 25 posto površine zone, ove na desnoj obali Save, odnosno 60 posto od planiranih namena i sadržaja namenjeno stanovanju. Dakle, to je dominantno stambeno-komercijalna zona. Ako se to izgradi, u šta ja ne verujem, ono što realno postoji kao opasnost je da se napravi takozvana ograđena zajednica. Ukratko, "zabranjeni grad" kao u Kini – prostor koji je potpuno ograđen, sa onim kerberima, psima, snimanjima – smatra ona.
X Dok gradska i državna vlast ističu da će "Beograd na vodi" početi da se gradi iduće godine, stručnjaci upozoravaju da je mnogo toga u vezi s ovim projektom ostalo nepoznanica: ne zna se pravni odnos između potencijalnog investitora i Vlade Srbije, zašto nije bilo javne rasprave i konkursa, kao ni na osnovu kojih analiza je urađen master plan. Goran Milićević upozorava da nisu urađene važne analize terena:

"Investitor Abar kaže "izgradićemo podzemne garaže’. Pa, to bi vrlo lako mogle da budu i podvodne garaže, jer je tamo nivo podzemnih voda izuzetno visok. Jedna studija, koja bi koštala par stotina hiljada evra, bi nam dala odgovor na to koliko bi još dodatno iznosili ti infrastrukturni troškovi, da li bi se uopšte isplatile te visoke zgrade i da li uopšte mogu da se izgrade. Pre nego što počne izgradnja bilo kog objekta, oko milijardu evra će morati da bude uloženo, a bi se raščistio teren i izgradila infrastruktura. Što znači da bi svaki stanovnik Beograda bio zadužen oko hiljadu evra", naglašava Milićević.

 

 

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime