pixabay.com

Socijalni rad uključuje milosrđe i čovekoljublje. Oni koji za životni poziv izaberu da se bave najugroženijim kategorijama društva imaju izrazito razvijenu empatiju i visoke moralne vrednosti. Dobrobit čoveka je na prvom mestu svakog socijalnog radnika i osnovni moto koji ga vodi kroz njegov rad. Tako kažu definicije. Međutim, da li je u praksi baš tako?

Možda jeste, ako živite u Australiji ili Švajcarskoj. U Srbiji je na prvom mestu, sudeći po mnogim slučajevima, često dobrobit samog socijalnog radnika. Mito, korupcija i nerad postulati su na kojima počivaju srpski centri za socijalni rad, optužuju mnogi građani koji pripadaju ugroženim kategorijama, siromašni, bolesni, nemoćni…

Pre dve godine, medijima je kao bomba odjeknula vest o hapšenju tri radnice Centra za socijalni rad u Zemunu koje su oštetile budžet grada Beograda za dva miliona dinara. One su falsifikovale rešenja o jednokratnoj socijalnoj pomoći. Na taj način, novac namenjen najsiromašnijim građanima, dobilo je 19 fiktivnih osoba, a pare su zapravo išle u njihove džepove. One su četiri godine neprimetno, bespravno uvećavale svoj lični budžet.

Početkom ove godine uhapšena je direktorka Centra za socijalni rad u Prijepolju, kao i njena sekretarica zbog sumnje da su iskoristile tender za novogodišnje paketiće za ugrožene mališane kako bi se „ugradile“.

Tokom 2017. godine Beograd su potresla tragična ubistva koja su se dogodila u centrima za socijalni rad u Rakovici i na Novom Beogradu. Zbog neadekvatnog rešavanja porodičnih problema, Olgu Lovrić i Maju Đorđević usmrtili su bivši muževi. Mnogi su se ministri tada digli na noge i „pretili“ centrima da će se njihovo neangažovanje žestoko kažnjavati. Ipak, ništa se do danas nije promenilo.

Dok se očevima i majkama oduzimaju deca zbog nemaštine, a žrtve nasilja pre dočekaju mrtvački kovčeg nego pomoć, dok očajni građani izvršavaju samoubistva zbog nemogućnosti da nahrane svoju decu, a broj beskućnika raste iz dana u dan, centri za socijalni rad se pravdaju nedovoljnim brojem radnika, malim platama i preobimnošću posla. Da li je to izgovor za bahatost, neosetljivost i korupciju?

Podaci Zavoda za statistiku kažu da se na prvi razgovor u Centru za socijalni rad nakon nasilja u porodici čeka u proseku tri meseca. Ako ženu nasilnik do tada ne ubije, jer se usudila da prijavi batine, u Centru će vas, govore iskustva nekih sagovornica „Vesti“, dočekati optuženička klupa. Dešava se da socijalni radnik pred žrtvu baci dosije siledžije i konstatuje: „Tako vam i treba kada se zaljubljujete u problematične momke.“ Pomoć, podršku ili savet kako da se zaštitite od daljeg nasilja nećete dobiti.

Najveći broj prijava protiv centara za socijalni rad se odnose na slučajeve u kojima imućni bivši suprug podmićivanjem „otima“ majkama decu, ali tu su i oni slučajevi u kojima se bivša supruga sveti zbog toga što je bivši partner pronašao novu ženu nakon razvoda, pa uskraćuje ocu roditeljska prava.

Sa druge strane, oni socijalni radnici koji žele savesno da obavljaju svoj posao, često za to nemaju kapacitete, pa se sve svodi na površno rešavanje posledica, ali ne i uzroka. Od 2007. do 2018. broj korisnika Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu povećao se za 65 odsto, sa oko 70.000 na oko 114.000 građana. U 2018. godini u odnosu na 2017. godinu u srpskoj prestonici je evidentirano 19 odsto više dece žrtava nasilja i zanemarivanja, dok je 47 procenata više više odraslih osoba žrtava porodičnog nasilja i 29 odsto više onih koji se spore oko načina vršenja roditeljskog prava. Broj slučajeva porodičnog nasilja u Beogradu je od 2011. do 2018. porastao čak četiri puta!

Jedan radnik, a 800 predmeta

Procene kažu da na jednog socijalnog radnika u Beogradu dođe oko 800 korisnika godišnje, što znači da svakom korisniku u proseku mogu da posvete svega dva sata u toku 12 meseci. Ukoliko se na to doda podatak da čak trećinu slučajeva čine komplikovane porodične situacije, jasno je da to vreme nije dovoljno da se tako delikatni problemi, koji zadiru u intimu porodice, reše.

Ministarstvo: Kontrola se vrši redovno

U Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanju poručuju da se kontrola rada u okviru svih sistema socijalne zaštite vrši redovno. Svaki prigovor na rad Centara za socijalni rad se pažljivo razmatra. Tokom 2018. godine izvršeno je 1.900 nadzora, a u 320 slučajeva je sumnja na neadekvatan rad bila osnovana.

SUTRA – Malverzacije u socijalnim ustanovama u Srbiji (2): Ruka spasa za Jovanu

Source :

A. Vučićević - Vesti

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime