Lakrdija u Briselu

0

Ulog je veliki. Na leđima ove dvojice naći će se teško breme jer valja pokazati svetu novo lice EU ili će rekonstruisana Unija, nastala na osnovama Lisabonskog ugovora, važiti i dalje za "ekonomskog džina, a političkog patuljka". Deo komentatora u Londonu juče se nije libio da odabir kandidata i njihova imenovanja za ključna mesta "lisabonske države" obeleži, po nekima kao "deficit demokratije", po drugima čak i kao "kafkijansku lakrdiju".
Daleko od očiju javnosti, bez prethodne demokratske selekcije, izbora, plebiscita, pa čak i kandidovanja, dakle bez osnovnih elemenata demokratije, lideri 27 država – članica trebalo bi sada da imenuju budućeg predsednika i šefa diplomatije. Ko god to bude, naći će se u veoma teškom položaju obzirom na to da je i opis funkcije koju će obavljati krajnje mutan, koliko i sam izbor.
U slučaju visokog predstavnika, funkcija uključuje seriju obaveza, često međusobno suprotstavljenih, a najvažnija nedorečenost je njegova uloga na svetskoj pozornici i potpuno nedefinisan prostor nadležnosti šefa diplomatije i šefa države – predsednika Saveta Unije. Budući da će, po prirodi strukture vlasti, biti jednom nogom u Evropskoj komisiji (vlada), a drugom u Savetu Evrope, budući ministar spoljnih poslova će istovremeno služiti dva gospodara što je "uvek recept za haos"(primećuje list "Tajms").

Vašar

Cela procedura, koja bi trebalo da se okonča današnjim samitom, svodi se na "Persijski vašar" i sasvim ironično, na imenovanje ne najboljeg kandidata za funkciju, nego na balansiranje između levog i desnog krila, visokog ili niskog profila kandidata, favorita "malih" ili "velikih" članica, između "nove" ili "stare" Evrope, pristalica čvrste ili labavije federalne Unije.

Funkcija budućeg predsednika (Saveta) još je veća zavrzlama. Pojedine zemlje članice, poput država Beneluksa, neće "krupnu" figuru (Tonija Blera) koja bi svojom pozicijom, ličnim ambicijama i vezama u "visokom društvu", bacila u zasenak instituciju Saveta kao kolegijuma jednakih. Ove zemlje insistiraju da to bude "fikser" koji će iza zatvorenih vrata menadžerisati i manevrisati između interesa pojedinih članica.
Drugi blok je na potpuno suprotnoj strani. "Veliki" (Nemačka, Francuska, Italija…) su za to da prvi čovek nove EU vlade može ravnopravno da razgovara sa Obamom, Hu Điantaom ili Medvedevom, odnosno da (kako piše "Mejl"), "zaustavi saobraćaj u svakoj prestonici kojoj dolazi u posetu".

 

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime