Jugu u srcima nose

0


Današnji tinejdžeri verovatno se i ne sećaju bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj su makar prividno složno živeli njeni građani. Baklje na starom grbu Jugoslavije, koje su simbolizovale njene nekadašnje republike, odavno ne gore.
Prošle subote, ipak, činilo se kao da su se makar na nekoliko sati rasplamtale u srcima više od 250 posetilaca, tokom proslave Dana Republike u Severnom Dandenongu. Poštovaoci nekadašnje SFRJ, okupili su se kako bi obeležili njen 66. rođendan i 29. novembar, koji je za njih simbolizovao zajedništvo, bratstvo i jedinstvo.
Članovi Jugoslovenskog radničkog centra "Bratstvo – Jedinstvo" u Melburnu, već tri decenije se trude da očuvaju uspomene na zemlju koja je odavno izbrisana sa geografskih karata. I sami su bili iznenađeni subotnjom posetom, u njihovoj sali Menzis hol, gde se tražila karta više. Tamo su im se pridružili gosti i iz udaljenog Džilonga, unutrašnjosti Viktorije i predstavnici Bosansko-hercegovačkog centra.
– Ljubav prema Jugoslaviji ne broji se količinom posetilaca, već po onome što čovek večno nosi u svom srcu. Radnički centar "Brastvo – Jedinstvo" pružio je ruku prijateljstva, ostaćemo uvek prijatelji svima, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Važno nam je da je čovek i poštuje ono što je nekada bilo – veliku zemlju i dobar i pošten narod – veli Nijaz Šubara Zukić, predsednik društva.
Posle strašnog rata i nemaštine koja je zavladala na prostoru bivše Jugoslavije, dodaje Nijaz, danas se mnogi sa setom sećaju zemlje u kojoj su srećno živeli.
– Budi se svest naroda, teško je zamisliti da je naša Jugoslavija podeljena. Danas nema slobode među narodima. Nastale su nove države, najorganizovanija radnička klasa je uništena, brastvo i jedinstvo razbijeni. Stvorena je netrpeljivost, mržnja. To su osetili mnogi napuštajući kućni prag i sada su rasuti po celom svetu. Neka naša večerašnja zabava mnogima da podstrek, jer još ima ljudi koji u srcima iskreno nose svoju Jugoslaviju – poručuje Nijaz.
Grupa penzionera iz Gipslenda, prešla je kolima više od stotinu kilometara, kako bi u subotu bili sa svojim zemljacima – Jugoslovenima. Među njima je bio i jedan od prvih predsednika Jugoslovenskog radničkog centra.
– Rodom sam iz Vukovara, ali kada me neko pita odakle sam uvek kažem da sam Jugosloven, zbog čega često ne nailazim na razumevanje. Moj sin i kćerka se izjašnjavaju kao Jugosloveni. I danas, posle toliko godina teško mi je, ne mogu da prebolim što su od jedne male divne zemlje na Balkanu napravili sedam "velikih" država. Tužan sam zbog toga, danas oni koji su zajedno živeli u jednoj državi, ne mogu da žive ni jedni pored drugih. To izgleda više nije onaj narod, koji smo ostavili pri odlasku iz Jugoslavije – veli Luka Dubočanin.
Tokom večeri, orkestar "Plava laguna" je svojim repertoarom podsetio na nekadašnju zemlju, izvodeći neke od najpoznatijih jugoslovenskih pesama.

 

Poštovanje
– Jugoslavija mi je dala život, usadila nešto ljudsko u meni, naučila ma je da poštujem sve ljude bez ozbira na njihovu veru i naciju – kaže Stevan Doboš koji sa suprugom Mirom i prijateljima došao na zabavu.
Kao i mnogim posetiocima, bilo mu je teško da objasni zašto više nema domovinu.
– Nikada se neću odreći Jugoslavije. Ti koji su se odrekli naše Jugoslavije, pitajte ih, da li sada žive bolje, ili su živeli lepše u staroj državi – poručje Doboš.

 

Nikada više zajedno
– Živimo u Australiji od 1972. godine, kao i mnogima bilo nam je jako teško da gledamo kako nam se Jugoslavija raspada. Još ne mogu da verujem da se to dogodilo, ali je istina. Bilo nam je lepo dok smo tamo živeli, a ne verujem da će ti narodi ikada više moći da zajedno žive u jednoj državi, sigurno neće za naših života. Zato makar ovde možemo da se okupljamo na jednom mestu u, nekoj vrsti male Jugoslavije – ističe Jon Stančul, Rumun iz Vojvodine.

Ponovo zajedno
Vera Mihajlović veruje da je Jugoslavija uništena iz ekonomskih interesa moćnika.
– Ovde smo opet zajedno jer i dalje nosimo ljubav prema nekadašnoj Jugoslaviji, živeli smo zajedno, bilo nam je dobro. Užičanka sam, ne mrzim ljude.
Ni Dušan Sibinić koji je u Australiji pune četiri decenije, ne može da zaboravi zemlju u kojoj je srećno živeo.
– Nije mi bilo sve jedno kada se raspala Jugoslavija, onom zemljom sam bi zadovoljan dok je Tito bio živ. Ovo što je sada nastalo, ništa ne valja – veli Sibinčić.

 

 

 

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime