wikimedia.org/Boris Dimitrov
Skupština danas

Kada je posle izbora 1874. ubijen opozicioni narodni poslanik Pavle Grković u Gornjem Milanovcu, moralo je da se sačeka još neko vreme, pad vlade Jovana Marinovića, da bi se otvorila istraga o ovom političkom atentatu.

Pismo sa dokazom da je ubica Koča Radovanović, čovek ministra policije Aćima Čumića, dostavila je Grkovićeva žena Anica liberalima. A tada je otvoren jedan od najžešćih okršaja između liberala koji su pismo prosledili Vladi, i vladajućih konzervativaca, koji su tvrdili da je reč o prostoj “spletki”.

Borba političkih struja protegla se na nekoliko sednica, pa su svi zaboravili i Grkovića, i njegovog ubicu. Uzalud je nesrećna Anica upozoravala da je posle izbora Radovanović prebačen za Beograd, a “čim dođe u Beograd, Čumić ga odmah unapredi i dade ga za člana policije, valjda zato što mu vešto nalog izvrši”.

Na sednici na kojoj je trebalo da se odluči da li je poslanik liberala, koji je pismo prosledio vladi, prekršio propise, većina vladinih poslanika je napustila salu. Rasprava je ostala bez kvoruma.

Bio je to prvi slučaj blokade rada skupštine u Srbiji. Narednih dana došlo je do novih zasedanja, ali i novih ucena. Presudio je knez Milan Obrenović: ukazom je raspustio parlament. Neki poslanici su uzviknuli: “Živeo”, a neki se vajkali: “Nismo se vladali kako treba, pa se gospodar razljutio i oterao nas kući – s kakvim ćemo obrazom izaći pred narod”.

Ubica Pavla Grkovića nikada nije pronađen. Knez je raspisao nove izbore za skupštinu, jasno stavljajući do znanja da je na strani konzervativaca, da ne voli liberale, i da će proganjati novu partiju u Srbiji, koju su u početku činila svega dva poslanika, Adam Bogosavljević i Milija Milovanović. Od ove, Adam-Milijine partije, izrodiće se moćni radikali.

Source :

Vestionline

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime