Lična arhiva
Godine ljubavi: Šekularac kao otac

Kroz Zvezdinu pionirsku školu prolazilo je na stotine dečaka. Stalnim selekcijama, taj broj se smanjivao. Na kraju, ostalo ih je tridesetak. To su oni u koje se najviše verovalo.

Šekularac je bio jedan od najvrednijih. Nikad nije izostao sa treninga, nikada nije zakasnio.
Njegov prvi i najdraži trener Dimitrije Milojević – čika Mitke tvrdio je da fudbalska škola traje bar pet godina. Šeki je, međutim, u toj školi preskakao razrede. Ali i stigao da uobliči svoj talenat.

– Nekoliko puta smo igrali predigre utakmicama prvih timova. Jednom, čak, pred prepunim tribinama Stadiona JNA. Osećam da su sve oči uprte u mene. Sve mi polazi za nogom. Prolazim prepreke, jednu, drugu, treću. Sutra u novinama – nekoliko redova. „Šekularac je iskazao veliki talenat.“

Čika Mitke me savetuje: „Nikad ne čitaj kad te hvale.“ Uzalud. Uvek sam voleo da pišu o meni. Ubrzo su došli dani kad sam počeo redovno da kupujem „Sport“ Valjda nisam imao glavu za ovakve noge – iskreno je govorio i o svojim manama.

Postao „faca“

Šekija svi gledaju drugim očima. Kako mu sada izgleda daleko i smešno što su ga smatrali – kraljem ulice. Igre u pionirskom timu Zvezde, u kojem je brzo postao glavna figura, donose mu još veći ugled u celom gradu.

– Na našu utakmicu dođe stotinak ljudi. Na narednu 250. Pa 500. Ja rastem kao kvasac.
„Šeki predriblao trojicu, Šeki izvozao pola odbrane, Šeki sam doneo pobedu“… to Šeki iz dana u dan ulazilo je ljudima u uši, pa su o njemu počeli da se raspituju i govore i oni koji se nisu mnogo interesovali za fudbal.

– Polako sam postajao „faca“. Za mene su počele da se interesuju i devojčice koje su ranije gledale kroz mene.

Ali, Šekijevo srce je u to vreme već bilo – zarobljeno.

Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala

Uporan i ljubomoran

– Moja prva simpatija zvala se Gordana. Zapazio sam je još u osnovnoj školi. Kad su nam se prvi put ukrstili pogledi, noge su mi se odsekle. Do tada sam znao samo za loptu, a odjednom se dogodilo da mi njene oči danima ne izlaze iz glave. Da bih je češće viđao, počeo sam da idem redovnije u školu. Tražio sam razne načine da joj se približim. Ona je bila odlična učenica, na sve klipane koji su trčali za loptom gledala je sa visine. A meni se baš činilo da ću osvojiti njenu naklonost ako izrastem u najboljeg fudbalera u gradu.

Zakleo se da će ta lepa odlikašica biti njegova.
– Zaljubio sam se kao tetreb. Nisam mogao ni da pomislim da bi Goca mogla da bude sa drugim momkom. Kad bi je neko pogledao, danima bi me izjedala ljubomora. Jednom je njen brat pravio neki žur i pošto nisam bio pozvan popeo sam se na neki visoki kesten kraj njihove zgrade, da bih kroz prozor njihovog stana na drugom spratu mogao da špijuniram da li će joj prići neki mladić.

Gordana dugo nije znala da trenira fudbal.
– Dugo sam to uspevao da krijem, iako su njeni otac i brat bili navijači Zvezde. Tek pred jedno putovanje u Italiju, gde sam sa juniorskim timom igrao na nekom turniru, pitao sam je šta bi volela da joj donesem. Goca je bila skromna, tražila je samo jednu patent olovku. A kasnije je počela da dolazi na utakmice. Bila je moj najvažniji i najlepši navijač.

Deca iz dva braka

Šeki je u životu imao nekoliko pravih ljubavi.

– Moja najveća simpatija i ljubav iz mladosti Gordana postala mi je i supruga. Podarila mi je kćerke Aleksandru i Ivanu. Goca je godinama bila moj oslonac, ali smo se vremenom udaljili. Trpela je previše mojih ludorija. Posle nje, srce mi je osvojila druga supruga Branka. S njom sam dobio ćerku Katju i sina Marka, koji je takođe igrao fudbal, bio i u Zvezdi, ali uz talenat nije nasledio moju ambiciju. Ko zna, možda je jedan Šekularac bio dosta.

Dani sa Oljom Ivanjicki

I u Šekijevo vreme uspešni sportisti su bili na ceni kod devojaka.
– Bilo je to, ipak, drugačije, romantičnije vreme. Uspeh i popularnost su sigurno bili veliki mamac za ženski svet, ali novac tada nije igrao nikakvu ulogu. Razlog je bio prost – svi smo bili amateri. Džepovi su nam češće bili prazni, te neke velike cifre došle su mnogo kasnije.

Priznaje da nije bio neki lepotan, da je niži od drugih momaka i krivonog. Bio je daleko od izgleda filmskih glumaca za kojima su devojke ludovale.
– Kad sam još kao mlad upoznao i počeo da se družim sa Oljom Ivanjicki, tada talentovana slikarka me je ubeđivala da imam pravu mušku lepotu i da su moje neobične crte lica u stvari – privlačne. Smejao sam se, govorio joj da me teši zato što smo drugari, ali negde duboko u meni Oljine reči su mi prijale.

Sa ovom umetnicom i lepoticom, za kojom su se okretali gde god da se pojavila, Šeki je provodio mnogo vremena.
– Ona je bila svestrana, obrazovana, duhovita. Voleo sam svaki trenutak proveden u njenom društvu. Sećam se jedne zgode, kad smo svi bili opčinjeni Gagarinom, Olja je u čast osvajača svemira naslikala jedno delo za koje sam joj pozirao. A svaki stan u kojem sam živeo krasio je jedan njen autoportret koji je napravila pred ogledalom. Na taj način mi je pokazala koliko joj je značilo naše druženje.

SUTRA – Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala (8): Rajko, majko!

Source :

Aleksandar Stanković - Vesti

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime