Lična arhiva
Obožavala ga i deca: Šekularac sa malim navijačem

Na vrhuncu popularnosti dao je na hiljade intervjua. Bio gost nebrojenih TV emisija. Kad bi se samo novinske strane sa njegovim slikama poređale jedna pored druge – opasao bi Zemljinu kuglu!

Predstavnici “sedme sile” želeli su sve da znaju. Nastojali su da uvek napišu nešto novo.

– Druže Šekularac – pitao ga je jedan predstavnik “sedme sile” – kome u životu najviše dugujete?

– Čika Mitketu – fudbaler se ni za trenutak nije dvoumio.

Onaj novinar se zbunio. Pogledava ispod oka u svoje kolege, na njihovim licima uočava isto pitanje – ko je čika Mitke?

Šekularac dodaje:

– On me je naučio svemu. Da volim fudbal i da budem čovek.

Brusio dragulje

Dimitrije Milojević – čika Mitke, i sam je nekada igrao fudbal. Ali, kad su mu još 1921. godine naložili da nađe darovite dečake za mladi tim Sokola, otkrio je životnu misiju. Ovaj slovoslagač u Politici pokazao se kao najuspešniji lovac na talente u Beogradu.

– Grad je pun dečaka koji vole fudbal. Ima ih svuda, na svakom ćošku. Treba samo strpljivo obilaziti poljančeta i prepoznati od koga može da postane fudbaler.

Čika Mitke je imao dobro oko da prepozna nebrušenog dragulja. Bliskim prijateljima s ponosom je nabrajao imena koja su prošla kroz njegovu fudbalsku školu. Najpre, Milovan Jakšić, proslavljeni golman reprezentacije Jugoslavije koja je na prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu zauzela treće mesto. Pa, bivši svestrani igrač BASK-a Ratomir Čabrić, pa Severin Bijelić, čuvar mreže visoke klase koji je teren zamenio – pozorištem i filmom.

Šekularac je čika Mitketovo životno delo.

Za dečaka on je – očinska figura. Čovek prema kome gaji ogromno poštovanje i ljubav. Svaki njegov savet ili kritiku prihvata bez rezerve.

Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala 

– Šeki je već postao veliki igrač, pa se dešavalo da Zvezda izgubi utakmicu, a on bude među najlošijima. Tada je pazio da me negde ne sretne. Bilo ga je sramota da me pogleda u oči – govorio je čika Mitke.

Dođi u Zvezdu

Više od četiri decenije obilazio je male terene, školska dvorišta ili jednostavno gledao kroz prozor slovoslagačnice Politike dečake kako trče za loptom u dvorištu Druge muške.

Jednog dana, na vrata mu je zakucao mladi Miljan Miljanić.

– Čika Mitke, svi mi treniramo po raznim klubovima, samo Šeki ne. A on je bez premca, od svih nas bolji.

Dimitrije Milojević je imao proverenu taktiku. Kad bi primetio talenat kod nekog dečaka, ne bi mu prilazio odmah, da se mališa slučajno ne uobrazi. Prišao bi mu sutradan ili tek trećeg, četvrtog dana i jednostavno rekao: “Dođi u Zvezdu.”

Tako je bilo i sa Šekularcem. Iskusnom oku nije promaklo da taj momčić s loptom može sve. Trikove koje je izvodio driblajući drugove nisu umeli da izvedu ni mnogi reprezentativci. Čika Mitke je primetio samo jednu veliku manu – dečak je bio isuviše sebičan u igri.

– Vidimo se sutra ujutro na igralištu – obratio se čika Mitke Šekiju.

Ova kratka rečenica označila je početak jedne divne, dugogodišnje saradnje i – rađanje jedne nove zvezde na svetskom fudbalskom sazvežđu.

Sklekovi zbog “desnice”

Odnos učitelja i učenika bio je zaista poseban. Između njih se odmah stvorila neka “hemija”. Čika Mitke je kritičkim okom posmatrao kako dečak igra i tražio šta može da se ispravi ili doradi, a Šeki je posle svakog treninga ili utakmice išao pravo kod njega da primi grdnju ili pohvalu.

– Voleo sam da svakog dečaka u pionirskom timu probam na svim pozicijama. Samo je kod Šekija bilo sve jasno. Onako jak na lopti, brz, sa sjajnom tehnikom i pregledom igre, on je bio rođena “polutka”. Desna ili leva, svejedno. Već u pionirima je igrao na mestu na kojem će se proslaviti.

Šeki je i dalje previše voleo loptu.

– Nije želeo nikome da je doda. Moram sam da prekidam prijateljske utakmice, da bih ga savetovao da bude jednostavniji u igri, konkretniji. Da se brže oslobađa lopte umesto da besomučno dribla. Nekad bih u tome uspevao, nekad ne.

Prekaljeni fudbalski učitelj primetio je i da je njegovom učeniku desna noga jača i veštija od leve.

– Ko želi da uspe u fudbalu, mora da igra obema nogama. Zato sam mu zabranio da koristi desnu. Rekao sam mu – desna noga ti odsad služi samo za hodanje. Svaki potez s loptom morao je da načini isključivo levom. Ako zaboravi, ako prekrši naređenje, morao je da trči krugove oko igrališta ili da radi sklekove – pričao je čika Mitke.

– Zahvaljujući čika Mitketu, u jednom trenutku evropska štampa je pisala: dva najbolja levonoga igrača na kontinentu su Omar Sivori i Jugosloven Šekularac. A, ja sam bio dešnjak – hvalio je svog prvog učitelja fudbalski majstor.
 

Televizor na dar

Iz svakog kraja sveta, sa svakog gostovanja, takmičenja ili prosto odlaska kao turista, Šekularac je čika Mitketu slao pozdrave razglednicom. Njegov “drugi otac” je do smrti sakupljao ovaj jedinstven podsetnik na dostignuća svog učenika, kao i odabrane novinske isečke kojima je napunio jednu vitrinu.

A, kad je Šeki od Zvezde dobio prvu premiju, odmah je čika Mitketu kupio – televizor.

Sutra – Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala (6): Na Avalinom igralištu

Source :

Aleksandar Stanković - Vesti

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime