Bitka na Avali

0

 

OSTAVLJENA BORBENA TEHNIKA: Štetnerove artiljerije na Lionu

U jeku borbi za Beograd, korpus generala Štetnera pokušao je proboj u Beograd kako bi ojačao njegovu odbranu. Zapretio je "čelični grad" ove snažno naoružane grupacije koji je mogao da dovede u pitanje dotadašnje uspehe Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije.
U trodnevnim borbama, u kojima je poginuo i general Štetner, uz velike žrtve, opasnost je otklonjena i ova grupacija potpuno uništena.
Štabovi Prve armijske grupe i Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa organizuju snage da onemoguće proboj Nemaca. Koristeći njihovo pregrupisavanje, jedan nemački kombinovani odred je u toku noći uspeo da prodre ka Velikom Vračaru i Cvetkovoj mehani, ali su ga Peta divizija NOVJ, uz podršku tenkova 36. gardijske brigade primorali na povlačenje. Uprkos tom porazu, Štetner je u noći 16. i 17 oktobra preduzeo novi, jači napad u nastojanju da smederevskim drumom uđe u Beograd, ali je ponovo, uz velike gubitke, odbačen prema Boleču.
Uvidevši da proboj u Beograd neće biti moguć i da mu preti potpuno opkoljavanje general Štetner ostavlja celokupno teško naoružanje i motorizaciju i odlučuje da jedinice, naoružane samo puškama, automatima i mitraljezima, preko Avale, stignu do Save, da bi se pontonima prebacile u Srem.
Formirao je tri borbene grupe – "Vitman", najjaču, određenu za proboj, i "Langrok" i "Hildebrant", da štite bokove glavnog pravca proboja. U noći uoči 18. oktobra, grupa "Vitman" je krenula u dve kolone, preko Vrčina i Zuca, da zauzmu rejon Avale i obezbede proboj ostalih snaga.
Obe kolone su bile zaustavljene, a kod Vrčina je došlo i do borbe prsa u prsa. Ne obazirući se na gubitke, Nemci su neprestano jurišali i uspeli da zauzmu Zuce i silovito krenuli na Avalu. Dvanaesta krajiška brigada 11. divizije je bila brža, jer je od toga ko će držati vrh Avale zavisio ishod ovog boja, ako ne i uspeh cele operacije.
Borbe su vođene na bliskom rastojanju i, juriši su se smenjivali i u jednom je poginuo i Štetner. Bez komandanta, nemačke snage su počele da se osipaju, ali su i dalje pružale žilav otpor iako su se našle u obruču, bez izgleda da mogu da se probiju.

Spasena stara
radio-stanica

 

Nemci su minirali i staru radio- stanicu kojoj su namenili istu sudbinu kao Telegrafsko-telefonskoj centrali. Nju su, međutim, bez pomoći spolja, spasli njeni radnici – povadili su detonatore i presekli su žice do mina i tako onemogućili eksploziju i rušenje zgrade.

 

Drama ove snažne nemačke grupacije bližila se kraju. U noći 18. oktobra, jedinice NOVJ su nastavile napade uz jako dejstvo sovjetske avijacije, tenkova i artiljerije. Kad je osvanuo 19. oktobar, Nemci su počeli da se predaju, ali je još jedna velika grupa ostala ukopana. Bitka se nastavila, ali je u toku noći i ona uništena.
Od cele ove grupacije od 30.000 vojnika, oko 12.000, pod komandom generala Vitmana uspelo je da se probije. Poginulo je oko 7.000, a zarobljeno oko 11.000 vojnika ove grupacije.
Dok su vođene borbe na smederevskom putu i na Avali, i borbe u gradu nisu prestajale – jedinice NOVJ i Crvene armije, uz veliku pomoć građana, nastavile su da oslobađaju deo po deo Beograda. Uprkos velikim gubicima, Nemci su u svakoj ulici, u svakoj zgradi pružali grčevit otpor.
U centru grada napadali su Prva proleterska divizija NOVJ i delovi 36. gardijske brigade i 236. streljačke divizije Crvene armije. U teškim i žestokim borbama osvajana je ulica po ulica, kuća po kuća.
Ulicama Strahinića Bana, Dušanovom i Skenderbegovom napadala je Treća krajiška brigada, ojačana sa deset sovjetskih tenkova. Krajišnici su ručnim bombama i automatskim oružjem, zajedno sa borcima 236. streljačke divizije krčili put ka Kalemegdanu. Slomili su nemačka utvrđenja na preseku Strahinića Bana i Dušanove sa Dobračinom, kao i uporište u Prvoj muškoj gimnaziji, i zauzeli Električnu centralu i tramvajski depo.

 

 

 

 

 

 

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime