Tanjug

Ove nedelje navršava se 20 godina od NATO bombardovanja Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Tog 24. marta 1999. godine, oko 20 časova, devetnaest zemalja NATO alijanse se bez dozvole Saveta bezbednosti UN obrušilo na našu zemlju. Teror nad Srbijom trajao je 78 dana.

24. marta 1999. godine iz Italije  krenuo je let “Milosrdni anđeo” kako je NATO nazvao svoju akciju protiv Savezne Republike Jugoslavije. Tokom 78 dana i noći bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila.

Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestale.

Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Prisećamo se događaja koji će zauvek ostati upisani u istoriju srpskog naroda.

Srbi oborili američki ponos 

Jugoslovenska protivvazdušna odbrana 27. marta 1999. godine oborila je čuveni američki jurišni avion za uništavanje odbrambenih sistema F-117. “Noćni soko” pogođen je između Rume i Šapca i srušio se u atar sela Buđanovci.

Naftna rafinerija Pančevo

U Pančevu je 4. aprila oko 4:30 sa dve rakete bombardovana rafinerija nafte, pogođena je RJ Energana. Poginula su dva radnika a četvoro zadobilo teške telesne povrede

Pančevo je za 78 dana NATO bombardovanja 24 puta gađano. Na meti su najčešće bile fabrike sa opasnim materijama: Rafinerija, Petrohemija i Azotara iz koje je u kanal otpadnih voda u Dunav ispušteno 250 tona tečnog amonijaka. U Rafineriji je tad izgorelo 80.000 tona nafte i naftnih derivata,a iz Petrohemije je ispušteno 460 tona visokotoksičnog vinil-hlorida.

Grdelička klisura

Napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri je izveden 12. aprila 1999. godine (drugog dana Pravoslavnog Vaskrsa), kada je avion NATO pakta ispalio dve rakete i pogodio putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri.

U eksploziji i plamenu od ovih pogodaka izginulo je i povređeno mnogo putnika. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.

Žrtve pod ruševinama RTS-a

NATO avijacija je 23. aprila u 2.06 časova svojim ciljevima na prostoru tadašnje SRJ pridružila i zgradu nacionalne televizije. U Aberdarevoj ulici u samom centru Beograda, pogođena je centralna zgrada Radio-televizije Srbije.

Život je izgubilo 16 radnika ove medijske kuće a još 16 je povređeno. Prvi put u istoriji ratovanja dogodilo se da je jedna medijska kuća bombardovana.

Povod ovog događaja bila je “Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO”, koji je donela Vlada Srbije je u oktboru 1998. godine donela. Zatim i Zakon o informisanju, čime je ograničavano reemitovanje stranih medija

Simbol Beograda sravnjen do temelja

Avalski telekomunikacioni toranj postao je simbol Beograda 1965. godine, a do temelja je srušen bombama 29. aprila 1999. godine u 22.40 časova.

Nije njegova simbolička vrednost izazvala bombardovanje, nego tvrdnja NATO-a da je toranj deo srpske ratne vojne mašinerije.

Tragedija u Varvarinu

Tragedija u Varvarinu desio se 30. maja 1999. u toku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Toga dana avioni bombarderi NATO-a, koji su pripadali nemačkoj vojsci, bombardovali su most u Varvarinu oko 13:25 časova po lokalnom vremenu.

Iako je vazdušni napad na ovaj mali grad počinjen u sred dana, kada se oko mosta nalazilo preko 1000 ljudi, zvaničnici NATO-a su napad nazvali “legitimnim” a žrtve “kolateralnom štetom”.

Most je bombardovan u dva navrata i tada je ubijeno 10 civila. Povređeno je ukupno 30, od kojih je 17 zadobilo teške telesne a 13 lakše telesne povrede.

Dan kada su bombe padale u centru Niša

Sedmog maja 1999. godine, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.

U ovom napadu NATO alijanse stradali su civili koji su bili u blizini pijace u centru Niša. Poginulo je njih 16, a povređeno još 18 od kojih su neki ostali bez ruku ili nogu.

Kasetnom municijom je pogođena i međugradska autobuska stanica i Tvrđavska pijaca, a bombe su padale i pored zgrade patologije Kliničkog centra, gde je poginulo i povređeno nekoliko ljudi, kao i u Duvaništu.

KBC Dragiša Mišović

Klinički centar raketiran je 20. maja 1999. godine, 50 minuta poslije ponoći, a u napadu je poginulo 11 osoba – sedam vojnika, tri pacijenta i jedan radnik.

Poginuli su gardisti Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić, kao i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane i zgrade Centra za dječje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika.

Source :

Vestionline

POSTAVITE ODGOVOR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime